Multimedijalni sadržaji na internetu i WebTV

Wearable Technology by Keoni Cabral on Flickr.com

Wearable Technology by Keoni Cabral on Flickr.com

Prenijo: Predrag Voštinić

Pogledajte na kalendar pre nego što nastavite sa čitanjem. Ako je u polju „godina“ broj veći od 2015 onda čitanje možete nastaviti samo zabave radi.

Šalu na stranu, i točak je, kao izum, početkom dvadesetog veka bio zanemaren kao već svima poznat i davno otkriven, ali se industrijalizacija sveta razvijala na osnovu tog izuma kojima su pomagali pogoni u vidu raznih mašina. Moderno bi se to danas nazvalo konceptom razvoja. Zbog toga je vredno i danas pomenuti nekoliko najvažnijih koncepata i njihovih mogućih linija razvoja, jer svet se nikad nije ni menjao ni razvijao samim izumima već isključivo njihovom primenom. Naša je želja da svaka osoba koja je (makar i nevoljno) sada deo elektronskog života, postane elementarno „elektronski pismena“ i obaveštena o mogućim iskorišćenjima postojećih i potencijalnih resursa u okviru ponuđenih koncepata, kako bi u što većoj meri mogla i sama, i svojom kreativnošću, da doprinese društvenom razvoju.

Društvo dvadeset prvog veka se još naziva i informacionim društvom. Ne ulazeći previše u, verovatno, suvišno objašnjavanje ovakvog naziva, treba naglasiti da se razvoj tog društva temelji na primeni i promeni informatičkih procesa od strane svih koji u njemu učestvuju. Već u prvoj deceniji ovog veka termin informacioni dobio je sufiks mrežni, što dovoljno govori o pravcu trenutnog razvoja. Informacioni sistemi deluju u okviru internet mreže, ili tačnije, u mrežama podsistema, te svaki učesnik u tim mrežama prestaje da bude pasivni primalac informacija, već naprotiv, on postaje i davalac koji već samim tim učestvuje i u razvojnim procesima.

Bez obzira da li se radi o učešću u radu društvenih mreža, pisanju blogova, tvitovanju, razmeni poruka u okvirima mejling lista ili aktivnom doprinosu u radu pojedinih informativnih portala, svako ko plasira informaciju ima nameru da je obradi u skladu sa njenom namenom i prilagodi potrebama primaoca ili primalaca informacije. Tu na trenutak treba zastati i reći da kao i u svakoj nameri ne smemo zanemariti pravila koja funkcionišu i važe bez obzira na doba primene, i da je važno naučiti i poštovati određena pravila, u našem slučaju pravila koja se tiču ljudskih sklonosti, fizioloških predispozicija za opažanje, uobičajenih ljudskih navika, pamćenja i sposobnosti. Mi ćemo pomenuti samo neke od njih, iako ih ima daleko više i relativno lako su dostupne već na prvo „guglovanje“.

Ljudski um najviše uspe da iskoristi informacije koje mu dolaze slikom. Otuda ona uzrečica da slika vredi kao hiljadu reči. Zapravo i uspeh televizije kao izuma najviše duguje ovoj ljudskoj osobini. I danas televizija ima najveći marketinški potencijal upravo zbog toga što se slika najbolje „urezuje“ u pamćenje. Dakle, jedan minut video sadržaja ima daleko veći uticaj na nas nego ponekad čitave novine od trideset i više strana. I to je najveća prednost videa. Još jedna prednost se nalazi u činjenici da gledanje video sadržaja ne zahteva nikakav poseban trud, namestite se udobno i prepustite se. No, treba pomenuti da ima mane. Gledanje, naime, ne može biti usputno, odnosno ne može se gledati i raditi nešto drugo, ono zahteva celokupnu pažnju. Skeptici ili skloni teorijama zavere rekli bi takodje da se videom takođe može plasirati i neželjeni sadržaj u vidu reklama ili skrivenih poruka, ali to je već druga tema. Donedavno smo mogli da kažemo da je mana i to što je oprema za proizvodnju videa skupa, ali pojavom pametnih telefona i drugih prenosivih uređaja na kojima je moguće gotovo sve u proizvodnji, ova zamerka više ne bi mogla da stoji.

Audio signal je drugi po redu u privlačenju ljudske pažnje, i na istom mestu po ubedljivosti jer se tako i pamti. Njegova pak najveća prednost jeste u činjenici da se određeni sadržaj može slušati uz bilo koju drugu aktivnost. Posao, vožnja, džoging, sve to nije prepreka da informacija bude primljena sporedno. Ne pamti se tako dugo i upečatljivo kao slika, ali je vrlo koristan za prenošenje atmosfere i dodatnih efekata koje pojačavaju utisak o osnovnoj informaciji.
Na poslednjem mestu po „snazi“ utiska koji ostavlja na primaoca informacije je tekst. On zaokuplja čitavu pažnju, oduzima dosta vremena, najteže se pamti, a najčešći je na webu. Prednost mu je što osim pismenosti ne zahteva nikakva dodatna znanja da bi bio objavljen.

Pitanje zašto je u online svetu najčešće ono što je na poslednjem mestu po prihvatljivosti ima dosta odgovora. Može ga objaviti skoro svako. Najlakše je napisati ono što želite. Zauzima gotovo zanemarljive resurse u smislu memorije…
Ali opet, ako želite da „kažete“ nešto, da ostvarite uticaj, da promenite nešto, tekst bi trebalo da je samo prateći nosilac informacije. Prva pomoć koju je tekst dobio bio je formi fotografije. Fotografija, naročito ako je autentična ili dovoljno samoobjašnjiva, u velikoj meri pomaže transferu poruke. Nekada je bilo potrebno obraditi fotografiju, smanjiti je tako da ne zauzima preveliki prostor i na stranici i u memorijskom smislu. Sada je dovoljno samo je „prikačiti“ uz tekst koji želite da objavite, a softver koji je već preinstaliran na internet stranicama radi sve ostalo umesto vas. Vodite računa samo da ne preterate u broju, i da sadržajem fotografije ne navodite na drugačiji zaključak od onoga na koji navodi osnovna namera informisanja (da odgovara temi, ili da je bliže objašnjava).

Women eyes by Martinak15 on FLickr.com

Women eyes by Martinak15 on FLickr.com

Još treba pomenuti kuda idu ljudske oči kad ispred njih otvorite jednu web stranu. Nije baš kao kad otvorite novine gde je već ustaljeno: gore levo,dole desno, dole levo, gore desno. Na webu je pažnja uglavnom usmerena na centralno mesto ili stubac. „Glava“ stranice sa menijem je na drugom mestu, a posle centralnog stuba oči se kreću kao kod novina. Sve što zahteva duga izlistavanja, ili popularno rečeno skrolovanja, daleko je od onoga što nameravamo prvo ponuditi ili čime želimo da privučemo nečiju pažnju.

Za slanje informacija putem audio signala već su poznati tzv. radijski sadržaji. Iako nisu svi radijski, audio paketi kako se zapravo zovu znatno su memorijski veći od teksta i fotografije, ali ako imate ideju da osnovnu informaciju obojite atmosferom, muzikom, efektima, da pročitate onako kako bi drugi trebalo da čuju ili da budete dostupni ljudima dok voze, rade ili ako su sasvim slepi onda je ovaj vid transfera najprihvatljiviji za plasman informacije. Uobičajeno je da se snimljeni sadržaji postave online, na neki od dostupnih servera, a da se potom ili preuzimaju na lične uređaje sa kojih se emituju (podcast) ili da se uz pomoć nekog od plejera emituju putem weba, a zainteresovani slušaoci ili slušateljke prate u tom slučaju vaš program (streaming). Primera za streaming ima jako puno, a verovatno ste već imali prilike da slušate neku radio stanicu putem weba gde jednim klikom na dugme „slušaj“ počinjete sa preuzimanjem sadržaja koji se u vašem računaru dekodira kao zvučni signal. Valjalo bi da internet protok nije baš najslabiji moguć da se ne bi prekidalo slušanje, ali dobra vest je da će se, iako se prekine, nastaviti od tog mesta 🙂 , ništa se neće izgubiti u prekidu.

YouTube by Sean Mc Entee on Flickr.com

YouTube by Sean Mc Entee on Flickr.com

I vraćamo se na ono čime smo počeli, Video sadržaji kao pojedinačno najobuhvatniji informacioni medij. Ranije je bilo skupo imati i kameru, monitore, video miksere, onda računare, pa je internet za široke namene imao znatno manje kapacitete u smislu protoka i smeštaja na webu, a sada je sve u običnom mobitelu i pristupu internetu. Nije ni čudo da sada i dnevne novine u kojima dominiraju tekstovi, naravno, na svojim web izdanjima vrlo malo teksta nude, u zamenu za video sadržaje. Svako od nas jednostavnim otvaranjem naloga na nekom od društvenih mreža za deljenje video sadržaja poput YouTube-a, može da postavi snimak koji je načinio svojim telefonom, kamerom ili tzv. web kamerom koja služi za video komunikaciju. Takva vrsta plasiranja video sadržaja je deo vrlo aktivnog pristupa informisanju, ali uz ogradu da je ovakve sadržaje ipak potrebno potražiti, ili znati gde se tačno nalaze pa gledati. Velika je prednost to što su uvek dostupni čak i za ponovno gledanje i redistributivni su. Kad ih jednom nadjete ili postavite, možete ih beskonačno, u vidu hiper linka (hyperlink) ili aktivnog linka (embedd), deliti sa drugima.

Ako biste svoju ulogu u širenju ideja, informacija, zahteva ili kakve slične misije koju ostvarujete preko web (a danas morate baš na taj način) da obogatite i učinite uspešnom onda je plasiranje i deljenje video sadržaja jedan od najboljih načina. Posle nekoliko decenija pasivnog ili tzv. foteljskog života ispred televizije, tehnološka evolucija nam je omogućila da i bez pobune i revolucije postanemo akteri. Ako ne uvek i prozvodnjom, onda sigurno izborom onoga što ćemo gledati. Uvođenje nas u taj proces koji podrazumeva i našu aktivnost ili izbor zove se interaktivnost. Došli smo do faze kada u nekoliko klikova možemo da odredimo tačno programsku šemu kakva bi nam na televiziji odgovarala, da ne gledamo ništa što nas ne zanima i da program poređamo po rasporedu kako bi prijao nama i rasporedu naših dnevnih aktivnosti. Došli smo lagano do webTV, i tu ćemo se neminovno zadržati neko vreme.

InternetTV_by kalleboo on Flickr.com

InternetTV_by kalleboo on Flickr.com

WebTV ne bi trebalo da mešamo sa pojmom Internet televizije jer se radi o dve različite stvari. Internet televizija je slučaj u kome se signali tradicionalnih tv signala prenose putem interneta odnosno putem IP adrese, pa takve televizije još nazivamo i IPTV. Ova televizija je ista ona što nas je decenijama terala u pasivan položaj ispred ekrana samo je kvalitetniji signal koji gledamo i zahvaljujući nekim područjima na serveru možemo da snimimo regularan program ili da pauziramo, možda i minimalno premotamo.

Sa druge strane, webTV jeste video sadržaj koji može biti distribuiran u realnom vremenu (streaming), putem nekog plejera u softveru za pregled weba, ali najveći značaj ipak jeste što to nije obavezno. Pogledajte samo web strane standardnih televizija, čak i one sopstvene video sadržaje sada imaju dostupne u bilo kom terminu, odnosno postavljene na web stranu i čekaju na vaš klik. Omiljene naučne emisije, serije, informativne programe pa čak i čitave filmove možete gledati u bilo koje doba. To je zbog toga što su čitave te emisije obrađene i postavljene na server za gledanje. Dovoljno je samo kliknuti na njih za početak, a potom je moguća i pauza, premotavanje delova, a često i potpuno slobodno preuzimanje na svoj računar gde može poslužiti i u off line uslovima predstavljanja.

WebTV je, sa stanovišta iskoristivosti, najbolji medij i ako se radi o organizacijama ili individuama koje žele da plasiraju svoju poruku. Sve što je potrebno ima svaki bolji telefon, svaki tablet PC ili računar. Mesta za hostovanje na serveru sada već i više nego dovoljno. Naročito je korisno u svrhe civilnog novinarstva, ili građanskog doprinosa informisanju. Jer svetu ne treba mnogo novinara, samo znanje i sloboda da to postanemo i sami.

Slike: Wearable Technology, Women EyesYouTube and InternetTV and on Flickr.com

hvale@riseup.net'

valentina pellizzer

Aktivistkinja, feministkinja, blogerka, zagovornica #FeminističkiInternet, FLOSS-a, otvoreni podaci, zajedničko dobro, politiku Interneta, voli ljudska bića.

Twitter 

Related Posts

Shares
Share This

Share This

Share this post with your friends!

Shares